Vraćamo se s mora.Dok čekamo bus, sjetim se da moram nešto kupiti.Otrčim do dućana, zadihano stanem u red,u glavi mi se roje misli,kad smireni glas ispred mene kaže-
Vama se žuri?
Da, žuri mi se.-kažem uz osmijeh.
Izvolite onda ispred mene.
Zahvaljujem ljubazno i prolazim ispred njega.
Gospođo, nemojte toliko žuriti.Bog vam je točno odredio koliko koraka trebate u životu napraviti.Nemojte ih prerano potrošiti.
Zbunjeno sam ga pogledala, bez riječi,
polako otišla do busa.
Svaki dan se bar jednom sjetim što mi je rekao , i kad počnem juriti za nečim odmah usporim.
Stvarno, zašto da prerano potrošim svoj život
Kako je dobro što mi se našao na putu...
|
